Антологија Неодољива тешкоћа постојања. Српска књижевност на Косову и Метохији 2000-2020. Приредио: Александар Дунђерин. Издавач: Алтернативна, 2021.

Књига Неодољива тешкоћа постојања резултат је мог безмало десетогодишњег проучавања српске књижевности на Косову и Метохији. Претходили су јој бројни текстови штампани у књигама, уметничкој периодици и научним зборницима, као и прилози објављивани током 2019. и 2020. године на порталу Алтернативна о српским књижевним ствараоцима који су, по мом мишљењу, обележили прве две деценије XXI века на Косову и Метохији. Управо су митровачки портал Алтернативна и његова уредница Ана Марија Ивковић заслужни што је ова антологија штампана. Њена подршка, као и подршка књижевника Жарка Миленковића, али и многих других колега са Косова и Метохије, Београда и Новог Сада, омогућила је да се шира јавност упозна са до сада непримећеном разноврсношћу и богатством савремене књижевности на Косову и Метохији. Такође, Неодољива тешкоћа постојања, надам се, укинуће и неке предрасуде и стереотипе о косовској књижевности писаној на српском језику, те показати како она, и на тематском и на формалном плану, поседује аутентичност и самосвојност, и представља оригиналан допринос укупној националној литератури.

Антологија Неодољива тешкоћа постојања поред обимног предговора (студије) о српској књижевности на Косову и Метохији насталој у периоду 2000-2020. године, садржи и текстове (поезија, проза, драма, есеј, хроника) седамнаест аутора са Косова и Метохије – Даринке Јеврић, Драгомира Костића, Слободана Костића, Живојина Ракочевића, Жарка Миленковића, Бранке М. Касаловић, Александре Јовичић, Душана Захаријевића, Ленке Јакшић Каксие, Срђана Кошанина, Јовице Марковића, Новице Соврлића, Петра Сарића, Александра Деспотовића, Вука Пантовића, Митре Рељић и Предрага Радоњића. Будући да је основни циљ књиге покушај да се представе основни увиди у нововековну књижевну сцену Срба на Косову и Метохији (која се, у специфичним, некарактеристичним условима за XXI век, формира од 2000. до 2020. године) у ову антологију уврштена су књижевна дела само оних аутора који су у датом раздобљу највећи део времена провели живећи и стварајући на том подручју, без обзира на то где су рођени. Са друге стране, иако је критеријум приликом одабира текстова који су објављени подразумевао постојање уочљивих књижевних, уметничких и естетских вредности, водило се рачуна и о томе да се покажу стилске, поетске, идејне, идеолошке особености и различитости српске косовско-метохијске литературе.